Među ljude!

Nakon šta san uspila na Karepovcu pronać i sastavit djelove poljuljane mi psihe, odlučila sam za početak izaći iz zatvorenog na otvoreno. Otišla sam ispred sportske do mojih FVO-vaca (sa strane bloga opis djelatnosti udruge)

U tijeku je bila debata o tome zašto bi samo žene trebale rađati a ne i muškarci, te kako otkloniti tu očiglednu nepravdu.
"Porod da je bolan jako samo s krupnom djecom i fizički neaktivnim ženama? Ma nemojte! Moja djeca su bila prosječna, a ja toliko aktivna da mi je ginekolog prijetio vezivanjem za krevet. A tu bol neću nikad zaboraviti. Niti ću je umanjivati da sebe prikažem super ženom jer time samo štetim ženama. Muškarci ionako misle da je to ko snesti jaje. Pa njihova baba ih je rodila 10. I nikom ništa. Ovim stavom samo pomažemo muškarcima da prave djecu neukim ženama... " Alisa je žestoko mahala počasnim žaračem. U sportskoj su beskičmenjaci bili na toplom i sigurnom jer su imali sigurnosne rešetke i najnoviji klima uređaj. Uglavnom nisu radili ništa ali usprkos tome, izgledali su sretni. Nisu nas mnogo obadavali.

Kada su me ugledale, žarač su otele Alisi te mene ovlastili za Debilanticu.

Ja naravno nisam imala spremljen govor i pokušala sam izvesti trik dramatičnom tišinom.
Kad smo utihnule to je za udrugu "fvožzk" bila jedna drastična promjena. Čuli smo jednog kolutićavca kako se s radošću opravdava na mobitel: "Pa znaš draga, danas ne mogu odvesti dijete doktoru jer evo su nas opkolile ove kučke sa žaračima, ne želiš valjda da ostanem bez oka, pomozbože!"

Nekako mi je izgledalo da svojim postupcima baš ne pomažemo ženama u vezi.
Pa sam to rekla naglas.
Pa su me izbacili i iz ove uduge.